Janko Dimitrijević (Beograd, 1992) je producent. Diplomirao je na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Master studije scenske arhitekture i dizajna završio je 2020. na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Iste godine upisuje i doktorske studije Scenskog dizajna na istom fakultetu. Od 2014. do 2018. radio je kao izvršni producent u Hartefakt fondu Beograd. Tokom profesionalne karijere bio je angažovan na različitim projektima iz oblasti produkcije – od pozorišta, umetnosti, medija, festivala do kongresnih, poslovnih i tribinskih događaja.

Sarađivao je kao organizator i producent na predstavama Glad, Verter: ili imaš nade ili nade nemaš, Hinkeman: Šta mora neka bude, Mali mi je ovaj grob, Grobnica za Borisa Davidoviča, Zmajeubice, Šta je ona kriva, nije ništa ona kriva, Aveti, Ostaci, Stranac, Prst, JuliJA, Šklovski: energija zablude, Jami distrikt, Aplikacija Voland.

Na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora učestvovao je 2015. i 2019. godine. Suosnivač je produkcijskog studija Turbina, s kojim je 2021. godine učestvovao kao izvršni producent na 17. međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji u okviru projekta Osmi kilometar / 8th kilometer. Dobitnik je nagrade Arhont (2015), koju dodeljuje Katedra menadžmenta i produkcije pozorišta radija i kulture, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Uloga u Bijenalu 2022.

Izvršni direktor; član programskog tima;

Nagrade i priznanja, Međunarodni naučni simpozijum