Veliki duhovni i stvaralački svet unutar sveta teatra

„Vremena, poslednja, možda i nisu bila naklonjena najvišim domenima ove smotre. Možda još uvek neophodni dijalog između SCENE i njenih tolikih BOČNIH STRANA nije dovoljno naglašen. Najzad, možda je, kao i svaki početak – i ovaj Prvi Bijenale tek samo jedna velika skica, projekt jednog novog odnosa prema ‘drugome’ u Pozorištu, iako ništa ne može ni zameniti niti smanjiti sam pozorišni čin, predstavu, delo. Ali baš zbog svega toga: magija Teatra, oduvek nedokučiva i neprolazna, vidljivo bi bila manja da se u njegovome krilu i unutra ne nalaze toliki ljudi i tolike njihove sile da dizajniraju, da scenu zamisle i izvedu, da glumce obuku i da im sašiju, da zapišu muziku ili da je sklope, da osvetle ili ozvuče, da oslikaju ili vajaju za scenu, da rukama i radom izvedu, da prave kuće kao pozorišta ili da bilo koji prostor učine scenom. I kada na pozorišnim plakatima osvanu ‘masnim slovima’ imena zvezda, zasluženih naravno, ima toliko drugih koji su zvezdu digli.”

Ranko Radović, Prvo bijenale