loader image

Bijenale scenskog dizajna

Bijenale scenskog dizajna je manifestacija koju su osnovali YUSTAT – OISTAT centar Jugoslavija1 i Muzej primenjene umetnosti u Beogradu 1997. godine. Manifestacija je obuhvatala veliku izložbu, nagrade i priznanja i niz predavanja, radionica i konferencija. Bijenale je postojao do 2006. godine2 i stekao je visok nacionalni i regionalni ugled.

Najznačajnije nasleđe Bijenala je „škola scenskog dizajna“. Prva škola bila je deo Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije koje su pokrenute 2000. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Od 2013. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, formiran je Odsek za umetnost i dizajn sa nastavom na sva tri nivoa studija u oblasti scenske arhitekture, tehnike i dizajna.

Drugo važno nasleđe Bijenala je promena u načinu predstavljanja Srbije na Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i scenskog prostora3. Specifičan pristup kustoskom radu i izlagačkim praksama, nastupu Srbije 2015. donosi Zlatnu medalju za pokretanje dijaloga. Od 2007. godine, kada je YUSTAT (a, zatim, Scen – OISTAT centar Srbija i Muzej primenjene umetnosti) preuzeo predstavljanje na Kvadrijenalu, oslonac nastupa postaje problemsko pristupanje i tematizacija rada, a ne revija najboljih pozorišnih ostvarenja.

Ponovno pokretanje Bijenala scenskog dizajna rezultat je potrebe za praćenjem i vrednovanjem realne pozorišne produkcije, kao i umetničkih i kustoskih praksi u oblasti scenskog dizajna i scenskog prostora u Srbiji i regionu.

Bijenale scenskog dizajna ima dva ključna zadatka.

Prvi zadatak jeste kreiranje platforme kao mesta povezivanja i razmene ideja u svim oblastima scenskog dizajna, u Srbiji i zemljama regiona. Platforma podrazumeva kreiranje i realizaciju izložbi, radionica, simpozijuma, festivala i drugih formata koji služe identifikovanju pojava, potreba, problema i tendencija u svim domenima scenskog dizajna i scenskog prostora. Osnovne linije razvoja ove platforme odnose se na pozorišne, vanpozorišne i druge umetničke prakse scenskog dizajna, u domenu profesionalnog delovanja, kao i u okviru studentskog rada. Bijenale nema čvrst format – to je fluidna platforma koja koristi sve medije komunikacije zavisno od raspoloživih sredstava i uslova u kojima nastaje. Bijenale je i manifestacija i događaj, i Zoom konferencija i studentska radionica, i izložba i studentski festival. Bijenale je, pre svega, mesto okupljanja, susreta i razmene.

Drugi, ključni, zadatak Bijenala je ponovno pokretanje vrednovanja kreativnog rada u scenskom dizajnu, pre svega u pozorištu, kao i u različitim segmentima savremene scenske produkcije u Srbiji i regionu. Stručni žiri Bijenala scenskog dizajna nakon selekcije i valorizacije, dodeliće nagrade i priznanja prema kategorijama koji su uspostavljene 1997. godine, a održavaju visok ugled u profesionalnom okruženju.

1 YUSTAT nastaje 1991. kao udruženje građana sa idejom da utiče na profesionalni rad u pozorištima u domenu scenografije i pozorišne tehnike, kao i sistem obrazovanja u ovim oblastima. Rad udruženja profesionalaca i stručnih institucija podrazumevao je pripremu profesionalnih normativa i standarda, organizaciju obrazovnih programa, naučnih i stručnih skupova, međunarodnu saradnju u okviru OISTAT-a (međunarodna Asocijacija za scenografiju, pozorišnu arhitekturu i tehnologiju) i van njega, izdavačku i izlagačku delatnost.

2 Osnivači i idejni tvorci Bijenala scenskog dizajna su Radivoje Dinulović i Irena Šentevska (arhitekti), Milosav Marinović (dramaturg), Miomir Mijić (akustikolog) i Milena Dragićević Šešić (kulturolog). Vrlo bliski ovom timu bili su Geroslav Zarić (scenograf), Irina Subotić (istoričar umetnosti), Ranko Radović (arhitekta) i Ljubomir Draškić (pozorišni reditelj). Autor Velike izložbe na šest bijenala scenskog dizajna bila je Irena Šentevska.

3 Praški kvadrijenale osnovan je 1967. sa ciljem da prevashodno promoviše rad scenografa i kostimografa.

 

Bijenale scenskog dizajna 2022.

Fluidne scene i pejzaži usamljenosti

Tema Bijenala scenskog dizajna 2022. jeste fluidnost, shvaćena na način na koji o ovom pojmu govori jedan od najznačajnijih sociologa i filozofa 20. veka, Zigmunt Bauman. Bauman današnje doba, vreme posle postmodernizma, vidi kao fluidno, neuhvatljivo u smislu velikih narativa i ideologija, kao vreme sklisko, bez zajedničkih ideala, kolektivnih akcija, vreme individualizma, fragmentiranosti i dezintegracije svih „čvrstih“ obrazaca i veza koje je ustanovila rana modernost. U takvom kontekstu svedoci smo stanja stalnih nesigurnosti i neizvesnosti, koja uzrokuju usamljenost, nedostatak komunikacije i istinske emocije, autentičnih doživljaja i povezanosti sa svetom. Istovremeno, pomenuti aspekti fluidne modernosti dodatno su radikalizovani trenutnom pandemijom, tokom koje su pitanja smisla, borbe i delovanja postala još diskutabilnija, a tema usamljenosti i fenomen fluidnosti poprimili paradigmatski karakter u savremenom društvu, onom u kojem je sve izraženiji osećaj virtuelnosti i ispraznosti, nedostatka autentičnosti i originalnosti.

Fluidne scene i pejzaži usamljenosti

Fenomen fluidnih scena posmatramo kao potragu za autentičnim iskustvima, za prisutnošću u stvarnom svetu i povezanošću s njim. Suprotstavljamo ovaj fenomen osećaju usamljenosti savremenog pojedinca, koji i dalje ima potrebu za stvaranjem zajedničkog, kolektivnog iskustva.

Kako je Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture uvrstila Bijenale scenskog dizajna u jedan od važnijih projekata svog programa, Bijenale će u velikoj meri biti posvećeno istraživanju, osvajanju, reanimiranju i otkrivanju starih, napuštenih, nedovoljno korišćenih prostora Novog Sada, pretvaranjem u pozornice pozornice za različite događaje.

Koncept fluidnih scena tako Bijenalu pruža mogućnost za formiranje kreativnog inkluzivnog prostora na nivou grada, u kojem su kolektivna akcija, osećaj povezanosti sa mestom i zajednicom mogući, uprkos ideologiji vremena u kojem živimo.

Bijenale scenskog dizajna odvijaće se tokom septembra 2022, kroz sledeće programske celine.

I Nagrade i priznanja Bijenala scenskog dizajna

Nagrade i priznanja Bi! imaju uporište u ideji osnivanja Bijenala 1997: osvetliti kako pozorišnu, tako i produkciju događaja koji imaju elemente scenskog dizajna, a ne ulaze u uobičajene kategorije za nagrade (scenografija, kostim, scenska muzika…). Istovremeno Bijenale promoviše takozvane nevidljive ljude, one u pozadini, a zapravo „proizvođače” pozorišta i stavlja ih u istu ravan sa autorima. Novi, obnovljeni Bijenale, nastavlja tu tradiciju uvažavanjem svih promena nastalih u međuvremenu, kako među strukama koje „proizvode“ dela scenskog dizajna, tako i u samim praksama scenskog dizajna. Novina u odnosu na ondašnji Bijenale jeste činjenica da će nagrade i priznanja obuhvatati i region.

Ove godine nagrade će primarno biti dodeljene iz oblasti pozorišne produkcije, i to predstava koje su na repertoaru. Selekcioni odbor izabrao je 12 predstava, a žiri će nakon gledanja predstava dodeliti nagrade i priznanja.

Selekcioni tim:
Janko LJUMOVIĆ (Crna Gora)
Anja PIRNAT (Slovenija)
Mirna RUSTEMOVIĆ (Hrvatska)
Besfort IDRIZI (Severna Makedonija)
Asja KRSMANOVIĆ (Bosna i Hercegovina)
Darinka MIHAJLOVIĆ (AKA Selena ORB, Srbija)
 
Žiri:
Filip JOVANOVSKI (Severna Makedonija)
Dr Matko BOTIĆ (Hrvatska)
Dr Radivoje DINULOVIĆ, predsednik Žirija (Srbija)
 

II Monografija – Scenski dizajn u regionu 2006–2021.

BiSD koji ponovno uspostavljamo, oslanja se na ideje i vrednosti koje promovisao Bijenale scenskog dizajna 1997–2006. godine. Svaki od šest bijenala pratio je katalog dešavanja na sceni i produkciju tih godina.

Monografija ima za cilj da prikaže presek scene, autora i produkcija, od poslednjeg Bijenala scenskog dizajna do danas. Monografija će prikazati radove u sledećim kategorijama:

1. Scenski dizajn u pozorištu (pozorišne predstave svih žanrova i formi koje su aktivne, odnosno koje je moguće neposredno gledati, u izvornom prostoru izvođenja ili na gostovanjima, festivalima i sličnim manifestacijama);

2. Scenski dizajn van pozorišta (scenski događaji izvedeni u realnom prostor-vremenu svih žanrova i formi – umetničke, kulturne, zabavne, političke, promotivne…);

3. Novi mediji i nove tehnologije u scenskom dizajnu (primena novih medija, odnosno novih tehnika i tehnologija u scenskom dizajnu – za scenske događaje i za scenske prostore);

4. Umetničke i kustoske prakse scenskog dizajna (autonomna umetnička dela javno izvedena i/ili prikazana u formi umetničkih događaja u arhitektonskom, scenskom, medijskom ili virtuelnom prostoru – performativna instalacija; višemedijska intervencija ili instalacija; prostorna intervencija ili instalacija; interaktivna izložba ili galerijska postavka…), kao i druge umetničke forme u oblasti scenskog dizajna, što uključuje prostorne, medijske i komunikacijske aspekte dela;

5. Scenska arhitektura;

6. Realizacija scenskih prostora;

7. Predstavljanje i promocija scenskih događaja i scenskog prostora;

III Međunarodni naučni simpozijum

Simpozijum ima za cilj da spoji stručna, naučna i teorijska istraživanja sa praksama scenskog dizajna. Tema Simpozijuma prati temu Bijenala, bavi se konceptom fluidnosti i temom usamljenosti savremenog čoveka i pokušajem da se ponovno generiše zajedničko, kolektivno iskustvo. Susret teorije i prakse treba da otvori prostor za razgovor o mogućnostima korišćenja oblasti kojima se scenski dizajn bavi za stvaranje ne spektakla, već intimnih prostora za promišljanje novog kolektivnog iskustva. Ishod Simpozijuma će biti zbornik radova.

IV Glavna izložba Bijenala scenskog dizajna

Izložba prikazuje kustoske i umetničke prakse scenskog dizajna. Izložba je autorski projekat koji odgovara na ovogodišnju temu BiSD i prostor u kome se izlaže.

V Glavna studentska izložba / Studentski bijenale

Jedan od osnovnih ciljeva BiSD jeste otvaranje prostora za studente i mlade profesionalce. Bijenale treba da bude platforma za susrete, razmenu i saradnju ljudi različitih generacija, profesionalnog ili kulturno-socijalnog backgrounda. Za Glavnu studentsku izložbu raspisuje se regionalni konkurs. Pravo učešća imaju studenti svih nivoa studija iz Srbije i zemalja regiona. Selekcija je u domenu međunarodnog žirija. Izložbu realizuje kustoski tim koji izabrane radove postavlja u kontekst teme i prostora BiSD.

VI Omladinski bijenale (radionice za srednjoškolce)

Omladinski bijenale je niz radioničkih formata čiji je cilj da srednjoškolce upute u različite profesije, obuhvaćene scenskim dizajnom.

VII Dečiji bijenale (kreativne radionice za decu)

Program je sastavljen od niza kreativnih radionica, koje decu uvode u svet pozorišta, arhitekture i umetnosti.

VIII Bijenale Collab

Collab program pomaže da se realizuju projekti zasnovani na temi Bijenala (šire posmatrano), da se kreiraju nove vrednosti i neki od mogućih odgovora prakse na temu Simpozijuma Bijenala 2022.

Ove godine planirane su dve produkcije. Prvi projekat predstavlja saradnju sa Akademijom primijenjenih umjetnosti u Rijeci i Fakultetom za stvari koje ne mogu biti naučene (Faculty of Things that Cant Be Learned) u Skoplju. U projektu će učestvovati studenti iz Hrvatske, Severne Makedonije i Srbije. Tema istraživanja je modernističko nasleđe danas iz vizure mladih.

Drugi projekat je koprodukcija sa Numen kolektivom. Studenti će kroz radionički format izgraditi instalaciju u javnom prostoru.

Rezultati obeju saradnji biće prikazani u okviru Bijenala u septembru.

IX Bijenale – Pop up / Pop down

Program Pop up – Pop down bavi se scenskom transformacijom malih javnih prostora Novog Sada. Umetnici i studenti će „osvajati“ zapuštene, zaboravljene, malo korišćene ili neočekivane prostore, pre svega na potezu između Rektorata i Kineske četvrti, kao i prostor Novog naselja, i kreirati diskretne, začudne i duhovite scenske „komentare”.

X Bijenale – Plug-in

Plug-in je projekat gostujućih izložbi iz Srbije i regiona. Ovim programom se predstavljaju i promovišu projekati van produkcije Bijenala, ali po načinu promišljanja i pristupu, njihovi autori bliski su onome što BiSD promoviše. Plug-in omogućava publici uvid u izložbe i produkcije, upoznavanje umetnika i profesionalaca koje inače ne bi imali priliku da vide.

XI Tvorci magije

Projekat Tvorci magije posvećen je ljudima iza scene. Pokrenut je sa ciljem da se zabeleže i sačuvaju zanati, veštine i ljudi koji su organizam pozorišta, ali ne pojavljuju se pred publikom. U prvom izdanju Tvorci magije su serija kratkih video-intervjua snimljenih u različitim pozorištima u Srbiji, u radnim prostorima majstora zanata sa kojima pozorišni autori najviše vole da rade.

Mia DAVID, umetnički direktor

Janko DIMITRIJEVIĆ, direktor projekta

Andrija DINULOVIĆ, tehnički direktor

Zoja ERDELJAN, asistent direktora projekta

Programski savet: Mia DAVID, Janko DIMITRIJEVIĆ, Andrija DINULOVIĆ, Romana BOŠKOVIĆ ŽIVANOVIĆ, Slađana MILIĆEVIĆ, Aleksandra PEŠTERAC, Darinka MIHAJLOVIĆ alijas Selena ORB.

kategorije scenskog dizajna

BIJENALE
ENG